ROKITANSKI - M R K H  SINDROM

Ako dilatacija nije bila uspešna, operacija se može izvesti da bi se napravila neovagina. Ovo se obično postiže  rekonstrukcijom. Neki drugi izrazi za ovu rekonstrukciju su "vaginoplastika" ili "kolonoplastika".

Preporučuje se najmanje invazivne metode laparoskopa ili endoskopa (sićusna video kamera koja se koristi da se gleda unutar tela i da se vidi površina organa.). Većina od ovih hirurških zahvata uključuje hospitalizaciju, sa nekoliko nedelja oporavka.

Tkivo koje ce biti korišćeno za stvaranje neovagine, uzeće se sa ostalih delova tela kao spoljašnji slog koze ili debelo crevo. Zabeležen je veliki uspeh kada se tkivo uzima od pacijentkinje na kojoj se radi vaginoplastika. Transplantirano tkivo se postepeno postaje vaginalno tkivo, medicinski identično prirodnom vaginalnom tkivu  (kao na rođenju).

Kod  operacije kreiranja neovagine sa debelim crevom dilatacija nije potrebna!

Ono što sledi nakon nekih operacija je proces dilatacije, koja može trajati nekoliko nedelja. Za to vreme neovagina se održava sa umecima. Kada je jednom formirana neovagina, neophodno je održavati čitavog života MRKH zene. Stopa održavanja varira. Ako se neovagina ne održava nekoliko meseci, neovagina  može razviti stenozu (nefleksibilnost/ teškoća pri dilataciji) i odnos može postati veoma bolan.

 

 

Operacija sa sigmoidnim delom debelog creva  

           

Zahvat kod kojeg se koristi deo debelog creva je generalno vise popularan u Istočnim regionima sveta, od srednjeg istoka preko Azije, a i kod nas je izuzetno uspešan. Ovaj zahvat je vise hirurški izazovan jer hirurški tim mora biti veoma dobro upoznat sa operacijom creva, perineum (pelvic region) i spoljašnjim ženskim organima. Vaginoplastika se izvodi koristeći različite delove debelog creva, mada najčešća podrazumeva ili jejunum ili sigmoidni deo debelog creva.

Tanka creva sadrže 3 dela koji pomažu varenje: duodenum, jejunum i ileum. Ileo -cecal cev povezuje tanka creva sa debelim crevom. Debela creva sadrže 4 dela koji pomažu u izbacivanju vode a i sam proces izbacivanja: uzlazni  deo debelog creva-cedum, poprečan deo debelog creva, silazni deo i sigmoidni deo koji vodi do rektuma.

U procesu premeštanja creva, deo debelog creva se stavlja na mesto neovagine.

Zbog toga sto deo debelog creva ne skuplja, smeštanje creva na mesto neovagine ne zahteva dilataciju od strane pacijentkinje. Ne preporučuje se  izvođenje genitalnih operacija na deci. Mada treba naglasiti da zbog toga sto se crevo ne skuplja vremenom, ovaj zahvat je jedini zadovoljavajući metod da bi se mogao primeniti na dec i(neovagina je konstantne veličine kako dete raste).

 

Kanal se formira između rektuma i bešike, početak buduće neovagine. Odvaja se sigmoidni deo debelog creva od debelog creva a slobodni delovi preostalog creva se ušivaju. Transplantiran sigmoidni deo ostaje prokrvljen preko arterija. Jedan deo ovog dela se uvlači kroz tkivo do vaginalnog kanala a drugi deo se zatvara šavom. Nekoliko dana oporavka sledi.          

Veoma opisno možete videti ovu vrstu operacije ako otvorite ovaj dokument - rectosigmoid vaginoplasty. Na engleskom jeziku je. Ali je vrlo lepo opisano. Rađena je od strane naših doktora Dr.Dusko Stanojević, Dr.Savo Perović

(Perović S.V., Stanojević D.S., Đorđevic M.L.School of medicine, University of Belgrade, Yugoslavia).

 

Operacija sa tankim crevima - Wilfingseder metod       

  

Operacija sa delovima kože: Abbe metod,. McIndoe metod

 

Procedura premeštanja dela tkiva sa  nekog dela tela    

Abbe metod(koristi se tanji sloj kože), McIndoe metod( koristi se deblji sloj kože)           

Ovaj metod koji podrazumeva uzimanje dela kože sa dela tela je generalno popularniji u zapadnim delovima sveta, uključujući Evropu i Afriku preko Amerike i Okeanije. Sa ovom metodom deo tkiva  se uzima od donatora kože i ušiva se na mesto vaginalnog kanal koje je stvoreno da primi postavu od tkiva. U ovom metodu većinom se koža uzima sa same pacijentkinje, koje umanjuje rizik odbijanja tkiva. Oblasti sa kojih se može uzeti tkivo su ograničeni jer tkivo mora biti bez folikula dlake; Inače bi dlaka rasla iznutra neovagine.   

Nekoliko tipova  tkiva koji se koriste u ovom metodu:

* Debeli sloj kože - sastoji se od epiderma-koza i delova dermisa-ispod kože. Visi nivo rizika zarastanja vaginalnog dela, a uspešnije je što se tiče skupljanja (manje se skuplja)

* Razdeljen sloj kože - sastoji se od epidermisa-koze i celog dermisa- ispod kože. Ovo je bolje za zarastanje vaginalnog dela, mada je skupljanje takodje prisutno.

* Flap koža(zakrpa), misić, masnoća i/ili ostalo tkivo se premešta sa prokrvljenošću i netaknutim nervima.           

Abbe-McIndoe metod

Ovaj metod je prvi put opisan 1938.godine. Zahteva hospitalizaciju pacijentkinje. Poznat je takodje po korišćenju razdeljenog dela kože od kojeg se pravi neovagina. Razlog zbog kojeg se mogu koristiti tkiva sa većeg broja mesta na telu je da se napravi tkivo pune debljine. Punije tkivo sprečava stenozu -skupljanje neovagine. U ovoj metodi se koristi deo kože sa višeg zadnjeg dela bedra ili oblasti zadnjice.

Rupa se otvara između uretre i rektuma. Prosečna veličina dela kože je 20cm X 6cm ( 8" x 2.5"), a skinut je sa bedra ili zadnjice i smešteno u tu rupu. Sledi nekoliko dana oporavka. Nakon otpuštanja iz bolnice,neophodna je dilatacija za odražavanje neovagine čitavog života zene.       

Davydov metod

Ovaj metod zahteva hospitalizaciju pacijentkinje. Koristi se deo kože  parietal  peritoneum - potrbušnica (unutrašnji deo abdomena-stomaka i unutrašnja karlica). Rupa se otvori između uretre i rektuma. Prosečna veličina dela kože je 20cm X 7.5cm (8" x 3")koja je skinuta sa potrbušnice i smeštena u rupu. Nakon otpuštanja iz bolnice,neophodna je dilatacija za odražavanje neovagine čitavog života zene. 

Sheares metod

Ovaj metod zahteva hospitalizaciju pacijentkinje.  Koristi se deo kože perineum(spoljašnjost unutrašnjeg bedra blizu vulve). Rupa se otvori između uretre i rektuma. Prosečna veličina dela kože je 20cm X 7.5cm (8" x 3")koja je skinuta sa untutrašnje strane bedra  i smesta se u rupu. Za zarastanje se koristi Wharton tehnika .Nakon  otpuštanja iz bolnice, neophodna je dilatacija za odražavanje neovagine čitavog života zene.

Wharton tehnika

Ova tehnika se koristi zajedno sa vaginoplastikom. Princip ove tehnike je da zarastanje nastupi momentalno nakon operacije gde se premešta tkivo. U postoperativnom periodu većinom se koristi vaginalni umetak-dilator u procesu zarastanja i menja se dnevno. Wharton je pokazao da dilator koji ostane nepomeren ce takodje pospešiti zarastanje oba dela i vaginalne rupe i ivice vaginalnog novog tkiva.    

Vulvoplastika

Ovaj metod zahteva hospitalizaciju pacijentkinje. Koristi tkivo vulve koje je pod kontrolom hormona. Velika usmina se ušiva zajedno blizu rektuma da bi se produžila vagina. Stvorena vagina je spoljašnja. Nakon otpuštanja iz  bolnice,neophodna je dilatacija za odražavanje neovagine čitavog života zene.

O'Brien metod

U ovom vidu tradicionalne vulvo-vaginoplastike, uska rupa se otvori između uretre i rektuma.

Stvorena vagina je delimično unutrašnja a delimično spoljašnja. 

Okada metod

U ovom vidu tradicionalne vulvo-vaginoplastike. Proširivaci  tkiva se ubacuju ispod pređašnje vulve u ovoj proceduri. Proširivači su napunjeni sa solju  i treba vise od 6 nedelja da bi se napredovalo. Oni se uvećavaju. Prosečna  veličina tkiva koje je bilo prošireno  je duplo veća od originalne veličine. Uski otvor je otvoren između uretre i rektuma a neovagina je ispunjena sa proširenim tkivom; velike usmine su ušivene zajedno po ivici a blizu rektuma. Stvorena vagina je potpuno unutrašnja.       

Williamsov metod

Ovaj metod je vid tradicionalne vulvo-vaginoplastike, osim ako se koristi tkivo vulve koje je pod hormonskom kontrolom

Procedura premeštanja tkiva na mesto vagine dokumentovano je uspešna od sledećih delova tela:

* Abdominus myocutaneous (centar abdomena-stomaka)

* Amnion (posteljica)

* Gracilis myocutaneous pedicle (visi zadnji deo bedra, blizu zadnjice)

* Neurovascular pudental thigh (visi unutrašnji deo bedra)

* Parietal peritoneum (unutrašnja strana abdomena-stomaka-potrbušnica, unutrašnja karlica)

* Scapular vascular pedicle (visi zadnji deo leđa)

* Vulvoperineal fasciocutaneous (spoljašnja vulva, uključujući velike usmine)

* Transpelvic rectus abdominis musculotaneous (centar abdomena-stomaka,zadnjica)

* Transverse rectus abdominis myocutaneous - TRAM (centar abdomena-stomaka,zadnjica)